Ljudi bradu i nikab vide kao poruku koja se njima šalje. Doživljavaju ih kao nešto što ih proziva, što im govori: vi niste dobri vjernici, a ja jesam. Ta poruka, koju sami učitavaju, provocira ih na otpor, zato imaju potrebu da reaguju.
Di mi zakonski nije ništa samo zbog činjenice da naša tela imaju sličnosti u polu, pa nema prava da sa mnom živi u mojoj zemlji. Da ima drugačije polne organe, mogla bi da dobije pravo na boravak u Srbiji.
Ako želite otići, neka to ne bude iz bijesa i gorčine, ako ste te sreće da niste morali bježati od smrti. Nek vam odlazak niko ne skrivi. Odaberite ga. Ili ostanak podnesite jednako stoički.
Rođene Sarajlije se raduju pozorišnim festivalima i gostovanjima književnika kao djeca igračkama. Došljaci su obično u nekoj folkoteci, gdje uz čašicu viška pjevaju neartikulisano, kako su i navikli po svojim selima.
Ovo je moj prvi direktan susret sa posledicama poplava. Podsećam na neku blaziranu građanku iz bilo koje prestonice na svetu koja puna „humanizma“ dolazi da „pomogne“ pa se ibreti „jaooo, vidi ovo.“
Rado polemišem sa ljudima „u veri“ o homoseksualcima. Sevaju citati iz svetih knjiga, Sodomi, Gomori. Rado polemišem i sa „običnim“ ljudima. Naravno, na tapetu je Majka Priroda, opstanak vrste, razmnožavanje i bolest.
Ono, što bi se reklo, stamen čovek, očuvan, čvrst, samouveren. Onako zdrav, šezdesetak godina, uredno ošišan. Može da stoji dugo u čekaonici, ne bole ga noge. Ima i energije, dovoljno da uzme na sebe organizaciju ulaska u ordinaciju.
Ovakvih priča, o prosjacima, o lutalicama, o izgladnelim ljudima ima bezbroj. I to je priča o stvarnosti u Vojvodini, o onom sada i ovde, o onom što nas spaja. I to nam je budućnost, a ne hvalisanje o sebi samima, bez svesti gde se nalazimo.
Rađanje na asfaltu nema veze sa razumevanjem različitosti. I obratno, „rađanje na njivi“ nema veze sa turbo-folkom, nasiljem i homofobijom. Nebrojeno onih koji vuku ovo društvo napred upravo su ti koji su „došli“.
Činjenica je da je vidljivost LGBT osoba u društvu direktno povezana sa otporom desnice prema njima. Zato je vrijeme da vlast, ali i javnost, pošalju poruku podrške ovoj zajednici u BiH i da neće tolerisati nasilje i diskriminaciju prema njima.
