Srbija i bh. protesti: Politička upotreba bolesnika u susedstvu

Munjevito medijsko aktiviranje teorije zavere protiv Srba u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, zauzelo je u Srbiji najviše javnog prostora u prvoj sedmici bosanskohercegovačkog bunta.

Nema većeg izražavanja socijalnog nezadovoljstva, sporadične blokade saobraćajnica i ranije su bile najradikalniji vid protesta radnika preduzeća u restruktuiranju (državno vlasništvo u potrazi za kakvim - takvim kupcem, srbijanski specijalitet); javna podrška mladih ekstremnih levičara pobunjenim susedima u BiH okončana je, u centru Beograda, nakon verbalnog sukoba sa fanovima genocidnog generala Ratka Mladića, uz gitaru i neumrlu hipi - revolucionarnost Boba Dilana, a Milorad Dodik i srodni mentalni otpad širili su se kao metastaza srbijanskim medijskim prostorom, dakle tek malo više nego ranije.

U zamahu predizborne kampanje u Srbiji, kada su planule zgrade institucija po BH gradovima,  potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na referisanje predsednika RS Milorada Dodika i prvog čoveka najsnažnije opozicione stranke u entitetu SDS Mladena Bosnića.

Nakon ovog vanrednog samita, Vučić je zvučao kao kominike iz hladnoratovskih vremena: "Uspeli smo da se saglasimo da je pitanje političke, ekonomske i socijane stabilnosti ključno pitanje za sve nas i da ćemo svim svojim snagama takvu vrstu stabilnosti podupirati".

Vučić je nedvosmisleno ustvrdio kako se Srbija "neće mešati u unutrašnje stvari suverene Bosne i Hercegovine", poželevši joj da izbegne nasilje i sukobe. Održavši tako vidljivo uspostavljenu distancu prema Dodiku, od kojeg, smatrali su njegovi prethodnici i oponenti, nema štete.

Branite ratnu pobedu

To nije omelo Dodika da, u intervjuu profašističkoj budžetskoj Politici, koja mu je servirala na volej, otvori priču o ugroženosti RS i naglasi kako ovaj entitet ima sa Srbijom "dobre i korektne odnose i ni u čemu se ne vidi bilo kakav pritisak".

Štampani i elektronski mediji, a posebno opskurni portali znakovitih naziva (Srbin, Vidovdan),  vežbali su srbovanje kao ispoljavanje pojavnih oblika manijakalnih, poželjnih teza o ugroženosti nacionalnog korpusa, kroz napise proverenih, odnosno nikad bolje informisanih eksperata.

Sa tragikomično nezavisne pozicije oglasio se naprednjacima bliski mislilac Dragomir Anđelković: "Ovakvi pokreti podsećaju na takozvane narandžaste revolucije, a njih uvek neko organizuje sa strane. Verujem da je meta Republika Srpska. Nečiji cilj je da se prvo potpali Federacija, pa da se potom to prenese na Republiku Srpsku'', kako bi se posle toga reklo ''Eto, ta zemlja nije u stanju da funkcioniše, taj sistem nije dobar, mora da se ide u rekonstrukciju'', promišlja Anđelković.

Medijski atraktivni Đorđe Vukadinović, pak, tvrdi da "protest izgleda relativno spontano, kao posledica velikog nezadovoljstva, ali nije nemoguće da je želja da se prvo napravi politička nestabilnost koja bi nametnula ideju, odnosno da se pojača pritisak da se sruši Republika Srpska".

Zazvučali su nedosledno i nepatriotski nezainteresovano, u trenutku kada se požar približavao "Republici Srpskoj, toj preskupoj, ali jedinoj političkoj i ratnoj pobedi srpkog naroda u drugoj polovini 20. veka" (Dobrica Ćosić). Ipak su najspskiji mediji bili na visini zadatka, kao da oštre pera za neke, eventualne, srbijanske pobunjenike, plasirajući sadržaje koji bi trebalo da budu upozorenje nezadovoljnicima kakav ih medijski linč očekuje, ukoliko viču snažnije nego što je  podnošljivo u predizbornoj kampanji.

Da se Srbi slože...

Nisu ovoga puta, da ne bude zabune, deca bacana lavovima u sarajevskom ZOO vrtu, ali smo saznali za ozbiljnu opasnost i momentalno izgubili dah od rečenice:

"Politički analitičar iz Tuzle Mehmedalija Nuhić (možda i postoji, prim. aut.) kaže da ima pouzdane informacije da su organizatori protesta u Federaciji BiH počeli da nabavljaju oružje koje bi trebalo da upotrijebe protiv građana Republike Srpske.'' Izvor Press Republike Srpske, prenosi Srbin, kakva kombinacija.

Citirani je posednik ove informacije procenio da "postoji opasnost da se demonstracije prenesu u Banjaluku, Bijeljinu, Doboj, Trebinje i da su organizatori ovih događaja oduvijek igrali na kartu srpskog nejedinstva". Ovako ustravljeni i prosvetljeni, zreli ste za režimski tiskani dnevnik Informer i naslov Naser Orić iza nasilnih protesta u Sarajevu, sa suvišnim upitnikom pride, budući da se u nepotpisanom tekstu ne ostavlja sumnja u činjenicu da koljač Srba, kojeg traži ovdašnje Tužilaštvo za ratne zločine, organizuje nasilne proteste.

Ostaje samo da, poput Ilije Čvorovića, konstatujemo kako "svi to vide i niko ništa ne preduzima".

U drugom planu našli su se zaključci svih nekatastrofičnih analitičara; Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, počasna građanka Sarajeva, ocenila je za Radio Slobodna Evropa da se građani u regionu "izmiču iz etnonacionalne matrice i što će se problemi ubuduće rešavati, pre svega, na tom ekonomskom i socijalnom planu i u tom smislu sve ove elite u regionu nemaju šta da kažu".

"Mislim, da ipak može da se desi nešto što oni ne očekuju i što neće biti u situaciji da spreče. Krajnje je vreme da region progovori na neki drugi način“, kaže Sonja Biserko.

U razgovoru za naš portal Aleksandar Popov,  kopredsednik Igmanske inicijative i direktor novosadskog Centra za regionalizam, konstatuje da se Aleksandar Vučić ponašao "relativno korektno".

Akademsko pitanje za međunarodnu zajednicu

"Ako je postojala bojazan Srbije, kao garanta Dejtonskog sporazuma, zbog onoga što se dešava u BiH, nije korektno da se vodi briga o samo jednom entitetu, već o stabilnosti cele BiH. Takođe, pružena je tribina predsedniku Dodiku da daje nesuvisle izjave za medije, kako je reč o ujdurmi iz Federacije, pre svega bošnjačkoj, protiv RS, to ne drži vodu. Kao i u svakom protestu, možda je bilo nekih zahteva koji bi mogli da upućuju na to, ali to nije osnovni ton, štaviše, daleko je od osnovnih motiva za izlazak ljudi na ulice", ocenjuje Popov.

Naš sagovornik smatra da je primetna jedna vrsta poznatog paternalizma, budući da je neprimeren bio i gest premijera Milanovića koji je prekršio sve političke protokole, otišavši u Mostar bez najave političkom vrhu BiH.

"Ne može se povući paralela sa devedesetim godinama, ali je činjenica da se nešto što ima socijalni element etnifikuje i, na neki način, se pokazuje paternalizam prema pripadnicima sopstvene nacije u drugoj državi. Teško je predvideti šta će se dalje dešavati, naravno, političari mogu demagoški i da pristanu na neki deo zahteva i dovedu do toga da se bunt sam od sebe ugasi i demonstranti zamore. To bi bilo samo odlaganje suočenja sa činjenicom da je Bosna i Hercegovina jedan veliki bolesnik koji već 18 godina živi u nerešenom statusu, u uređenju kakvog nigde u svetu nema. I ako se ovi protesti ugase, dođe do jenjavanja, ne znači da oni kroz neko vreme, u daleko ozbiljnijem obimu neće da se ponove. I sada je za veći deo građana BiH neizdrživo, vreme ne radi za poboljšanje, već, naprotiv, može doći do pogoršanja, ako se nešto energičnije ne preduzme. Evropski parlament akademski raspravlja o ovom pitanju, umesto da je, posle dva propala pokušaja, aprilskog paketa i butmirskog procesa, sačinio ozbiljni plan šta učiniti sa BiH, jer ovako ne ide, kao da se njih to ne tiče", naglašava Aleksandar Popov.

Predizborna kampanja u Srbiji se nastavlja, birači očekuju isto što i demonstranti u BiH. Po svemu sudeći, neće ih zadovoljiti priča o ugroženosti braće preko Drine. Učesnici u trci se u ovoj fazi pripremaju za najsnažnije međusobne napade. Možda su bosanske lekcije ostavili za finiš.