Ovih dana

Jevreji, Židovi, ješe, čivuti, cionisti, protokoli, sionski mudraci, novi fašisti, nevernici, svetske zavere. Tako fejzbuk zidovi uzvikuju ovih dana. Utrkuju se Muslimani, Srbi, levičari, humanitarci, vernici, ateisti. Svi vide nepravdu i reaguju.

U martu 2004, dok je trajalo višednevno nasilje nad Srbima na Kosovu, dok je trajalo proterivanje i ubijanje ljudi, spaljivanje kuća i manastira, dok su u Srbiji kamenovane radnje čiji su vlasnici Albanci, deljeni leci u kojim pekarama ne kupovati hleb, u koje poslastičare ne ići, dok su paljene džamije u Nišu i Beogradu, sedim ja u jednoj očnoj ordinaciji, privatnoj. Kupujem neka sočiva i rastvore. I uđe neki momak, tamnije puti, dvadesetak godina. I pita nešto doktorku, kad da zakaže neki pregled. Ona mu kaže da dođe sutra ujutru. I on ode. A doktorka mi reče:

Albanac – pa nastavi uz govor tela kao da mi se izvinjava. -  Ali šta ja da radim? Ja moram da ga pregledam, ja sam profesionalac!

A zašto ga ne bi pregledali, nisam razumeo? – pravim se ja neuk.

Pa zbog ovog dole, što se dešava, strašno je... – reče tihim glasom.

Pa kakve on veze ima sa tim što se dešava dole?

Nije bitan dalji dijalog. Razgovarali smo.

Ali je bitno kako je taj momak povezan sa onim što se dešavalo na Kosovu. I kako su neki pekari, i neki poslastičari, i neke komšije Albanci povezani tada sa tim. I bitno je kako je '93. neka komšinica ostavljala preteća pisma u sanduče moje prijateljice jer ima „ustaško prezime“. I bitno je kako se noću upadalo u stanove srpskih porodica u Osijeku i kako su proterivani. I bitno je da je skoro svaki Srbin koji je ostao u Sarajevu tokom opsade bio „četo“. I kako je odvođen da kopa rovove, pod stražom, jer mu se ne može verovati. I ono u Banja Luci, i ono u Zvorniku, Konjicu, Zagrebu, Pakracu, Hrtkovcima... i još mnogo toga je bitno.

Sistem je isti. Svi „oni“ postaju jedno. Svima „njima“ se ne može verovati. Svi su „oni“ isti.

Ovih dana svi Jevreji su jedno za nas, svi su oni isti, svi podržavaju ono što se dešava. Ovih dana, u virtuelnoj fejzbuk Bosni, imenuju se ljudi koji imaju jevrejsko poreklo. I oni za koje se nekom čini da ga imaju. I nalaze se dokazi da ima i onih koji su otišli da ratuju na strani Izraela, protiv Muslimana. Tako se „pokazuje kakvi su Jevreji“. Proklinju se čivuti, belosvetski i domaći, opisuju se njihove navike, zavere, urođene mržnje, planovi za uništenje Islama, poziva se na linč. Ovih dana smo spremni da mrzimo zbog imena i porekla. Ovih dana, kao i mnogih drugih dana u prošlosti, radimo ono u čemu smo jako dobri: generalizujemo, učitavamo, podržavamo mržnju.

Ne, ovaj tekst nema veze sa nasiljem koje Izraelska država sprovodi nad stanovnicima Gaze. Sa besomučnim, danonoćnim ubijanjem civila iz „osvete“. Nema veze ni sa deset legitimnih i realnih zahteva koje je Hamas uputio Izraelu. Ni sa tim da Izrael nije hteo ni da sasluša te zahteve. Ni sa tim da je Hamas posle toga prvi ispalio rakete. Ni sa tim da je Izrael to jedva dočekao da započne jednu od najbrutalnijih ofanziva na stanovnike Gaze. Ni sa tim da Hamas ne sklanja civile iz područja za koje je najavljeno granatiranje. Ni sa strašnim vestima o broju poginulih od jutros.

Ovaj tekst ima veze sa nama, sa onima koje srećemo na ulici, ili na fejzbuku, svejedno.