Još jedna šetnja obespravljenih u Beogradu

Uprkos medijskoj pripremi tokom koje su državni mediji i tabloidi Roma prajd nazvali "paradom Roma bez Roma" i "još jednom paradom koju organizuju homoseksualci", ispred Vlade Srbije okupilo se u petak više od 300 aktivistkinja i aktivista da iznese ili podrži zahteve za sprečavanje diskriminacije Roma i uključivanje ove manjinske zajednice u društvo. Ponovo je beogradskim ulicama prošla obespravljena manjine, a glasno su je  pozdravljali građani koji su svojim poslom išli trotoarima Nemanjine i Karađorđeve ulice.

 

Bilo je pesme i igre, nošen je transparent sa porukom koja je i moto ovogodišnjeg Festivala romske kulture i aktivizma (FRKA), u okviru kojeg je parada i organizovana.  Kolona je došla do "Mikser hausa", mesta na kojem je festival održan, ali je, u međuvremenu, zastala  u parku kod Železničke stanice, gde se zaustavila kako bi učesnici pružili podršku izbeglicama iz Sirije i Avganistana koje tu provode dane i noći. Podeljeno im je 500 paketa humanitarne pomoći.

 

Organizatori su medijima preneli motivaciju za organizovanje ovakvog skupa koji prevazilazi srbijanske okvire, podsećajući na probleme Roma u školi, siromaštvo, teškoće pri zapošljavanju, strepnju zbog jačanja fašističkih i ekstremno desnih bandi, i odmetničkih udruženja. Podršku su im pružili i učesnice i učesnici Parade ponosa, ali je učešće uzelo deset romskih nevladinih organizacija i nekoliko koalicija udruženja.

 

Festival je nastavljen otvaranjem izložbe Otvaranje izložbe "Romi i umetnost" i debatama na teme "Evropa, Balkan i Romi" i "Romkinje između tradicije i emancipacije". O ovim temama govorili su mladi lideri za promene i dugogodišnji romski aktivisti i aktivistkinje. Na temelju rasprava i predloga, sačinjeni su i zahtevi koji će biti upućeni državnim institucijama.

 

Konstatovano je da su problemi Roma kao manjinske zajednice i ekonomski, ali su međusobno blisko povezani. U izjavi za Diskriminaciju Adi Selani, koordinartor NVO Civil Rights Defenders za prava Roma kaže da nije moguće posmatrati nezavisno nezaposlenost i činjenice da Romi nemaju dokumenta, žive u nelegalizovanim naseljima, imaju nerešen status prilikom lečenja i školovanja.

 

"Reč je o evropskim problemima romske zajednice i oni se u Srbiji moraju sistemski rešavati. Ekonomska kriza pogađa romsku zajednicu, ali mi želimo da damo doprinos državi i društvu da se problemi rešavaju i reše. Da na ravnopravni način diskutujemo i predlažemo rešenja. Zbog toga smatramo da je kontraproduktivno Rome predstavljati isključivo kao polugole žene i decu, u kontejnerskim naseljima, na deponijama, u pljavoj odeći, Želimo da se prekine negovanje takvih stereotipa u medijima, jer je kontraproduktivno. Zadovoljni smo rezultatima Festivala, okupili smo brojne romske organizacije i obratićemo se državi u nameri da joj pomognemo svojim učešćem", ističe naš sagovornik po okončanju Festivala.

 

Učesnicima se obratila i Soraja Post, poslanica Evropskog parlamenta: "Romi treba da budu uključeni u sve društvene tokove i moraju da imaju potptpuno ravnopravni tretman i uslove života kao i ostali građani države u kojoj žive. Danas se diskriminacija ne može tolerisati i zbog toga što su njene posledice teško siromaštvo i nemogućnost adekvatnog lečenja", rekla je Soraja Post.

 

Ona je naglasila da je Roma prajd utoliko važniji korak ka uspostavljanju ravnopravnih uslova života Roma.

 

"Naš cilj je da promovišemo našu kulturu. Kultura i tradicija su naš najbolji zaštitni znak, jer su kultura i tradicija deo romskog naroda, ali da se u Srbiji o tome malo govori. Romi u Srbiji su prisutni više od 700 godina, a mi tek od 2012. godine imamo status nacionalne manjine, i tek od tada možemo da ostvarimo naša Ustavom zagarantovana prava. Danas sam ovde da pozovem celu romsku zajednicu i predstavnike vlasti na zajedničko partnerstvo za rešavanje problema Roma u Srbiji. Sve veći broj Roma završava fakultete, a u toj populaciji i dalje postoji 95 odsto radno sposobnog stanovništva koje nigde ne radi. Među Romima je za 20 godina kraći životni vek nego među ostatkom staovništva. Uslovi života tog stanovništva su katastrofalni", rekao je član Organizacionog odbora Festivala  Dragan Gračanin.

 

Konstatovao je, takođe, da je neophodno sistemski rešiti probleme Roma, a jedan od koraka je donošenje zakona koji regulišu nelegalna romska naselja, kao i zakona koji sprečava prinudno iseljvanje bez trajnog smeštaja.

 

Po oceni direktora Romskog kulturnog centra Dragana Ristića, Roma prajd je način da se pokaže da su Romi sastavni deo društva, dok je suština Festivala romske kulture promociju interesa jedne diskriminisane zajednice.

 

"U manifestaciji FRKA učestvovaće gosti iz cele Srbije i inostranstva, ona je 'mamac' za razgovor o diskriminaciji i položaju manjina, posebno Roma", ističe Ristić koji je predsednik Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Roma.

 

Društvu nedostaje solidarnost sa ugroženim manjinama, smatra direktor Civil Rights Defenders za Zapadni Balkan Goran Miletić, čovek u "dvostrukoj ulozi".

 

"Obaveza je svakog građanina da podrži svaku zajednicu koja je ranjiva i diskriminisana u Srbiji. Nedostaje nam solidarnosti. Ovo je protest protiv diskriminacije, a u znak solidarnosti s našim sugrađanima", kaže Miletić, član Organizacionog odbora.

 

Uoči Roma prajda budžetski tabloid "Večernje novosti", uz poslovično mrziteljski nastrojene privatne roto proizvode, obrušio su se lavnom napada na ovu manifestaciju i Miletića lično, nazvavši ga "profesionalnim paraderom". Organizatorima je zasmetalo to što, navodno, Festival i šetnju ne organizuju Romi (u organizacionom odboru manifestacije je devet romskih organizacija, a još deset ju je podržalo), do konstatacija koje su korišćene i za diskvalifikovanje organizatora Parade ponosa (novac iz budžeta, ali i iz inostranstva).

 

U interpretaciji "Večernjih novosti", "jedini pravi" predstavnik Roma je Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma. On, pak, tvrdi da organizatori manifestacije i šetnje "uzimaju novac od homoseksualaca, a sada bi da žive na račun Roma".

 

Festival je završen uz ocene organizatora da je bio uspešan i da će pokrenuti nevladin sektor na snažnije angažovanje u rešavanju problema romske populacije. Iza njega ostale su optužbe i temeljit rad institucija ne neprimenjenim deklaracijama i bajkovitim programima.