Mještani sela Sirča ne žele novi komšiluk
Od 17. jula, kada je pedesetak žitelja sela Sirča kod Kraljeva 'preventivnim okupljanjem' upozorilo gradske vlasti da neće dozvoliti doseljavanje Roma u njihov komšiluk, nije bilo pokušaja da se članovi raseljene porodice sa Kosova dosele u kuću koja je kupljena da bi bila njihov novi dom.
Okupljanju, koje je izazvalo veliku medijsku pažnju, prethodilo je pismo meštana Sirče rukovodstvu kraljevačke lokalne samouprave u kojem izražavaju zabrinutost, jer se "planiranim doseljavanjem Roma ugrožavaju njihov životni prostor i bezbednost“. Nisu objasnili kako bi ih Romi ugrozili, ali su svoj rasizam pomešali sa novodno pojačanom brigom zbog toga što imanja za raseljavanje "kupuju tajnovite nevladine organizacije".
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić osudila je protest meštana Sirče, konstatujući da je reč o omalovažavanju i povredi ljudskog dostojanstva romske nacionalne manjine, ali i "teškom obliku rasne diskriminacije". Ona je upozorila da "situacija u kojoj su organizovani takozvani preventivni protesti, može da eskalira, podsećajući na ranije slučajeve kada su netrpeljivost i izražavanje mržnje prema romskoj populaciji prerastali u nasilje i pozive na linč koji su imali ozbiljne posledice".
Bežaćemo od Roma kao od Turaka
Žitelji Sirče prete da će, ukoliko se u njihovom selu nasele Romi raseljeni sa Kosova, "radikalizovati svoj protest", a njihove rasističke stavove najvernije interpretira predsednik mesne zajednice Mladen Vasiljević: "Sirča preživljava jako teške trenutke. Ni zemljotres ni poplave nisu Sirču toliko degradile kao ovo naseljavanje kosovskih Roma. Mi nismo rasisti, ali jednostavno sa njima ne možemo zajedno živeti, jer nam se narušava mir. Meštani Sirče su za vreme Turaka bežali u brda, u Trgovište, a izgleda da ćemo sada morati opet isto da uradimo. Mi sa njima ne možemo da se mešamo", prenosi stavove seljaka Mladen Vasiljević.
U zavereničku priču Sirčani dodaju, a beogradski tabloidi prenose, gomilu izmišljotina, poput one da tajne organizacije kupuju (reč je, zapravo o NVO "Vizija", UNHCR i Komesarijatu za izbeglice Srbije) za dvadesetak hiljada evra i montažne barake koje su seljacima date na korišćenje nakon zemljotresa 2007. Ističu, takođe, i da je prekršeno pravo preče kupovine.
U razgovoru za diskriminaciju.ba Milun Jovanović, zamenik gradonačelnika Kraljeva, naglašava da je taj grad, ne suočavajući se sa ovakvim i sličnim problemima, primio 19.700 izbeglica i raseljenih lica, što je najviše u Srbiji. Kraljevo i država su za njih izgradili 200 stanova i podelili oko 300 grantova za stambenu izgradnju, ne vodeći računa o tome ko je koje nacionalnosti. Jovanović kaže i to da u Kraljevu od 1999. postoji šatorsko naselje, u kojem su se smestili Romi sa Kosova, a svi vidovi kolektivnog smeštaja treba, plan je države, da se ukinu, odnosno rasele.
"Nismo na strani Sirčana"
"Nikome iz lokalne samouprave ne pada na pamet da staje uz građane koji se protive kupoprodaji stambenog objekta u Sirči i novim komšijama. Nisu u pravu, razgovarao sam sa njima, ni oni koji se bune nisu imali pravo preče kupovine. A i mediji i oni su zloupotrebili ovu situaciju, koju mnogi meštani koriste samo za samopromociju, za slikanje", kaže Milun Jovanović.
Projekat otkupa seoskih domaćinstava Predstavništvo UNHCR u Srbiji realizuje zajedno sa svojim partnerima, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije od 2008. godine. Do sada je više od 1800 izbeglica i interno raseljenih lica koristilo ovaj program trajnih rešenja, saopšteno je za diskriminaciju.ba u beogradskoj kancelariji.
U odgovoru na naša pitanja tvrdi se da je korisnicima omogućeno da izaberu lokaciju, kao i samu kuću u kojoj bi želeli da žive, te da u mnogim slučajevima, korisnici biraju upravo kuće u neposrednoj blizini njihovog prethodnog boravišta, tamo gde su već uspostavili neke radne, ili društvene veze sa komšijama.
Prema proceni UNHCR zasnovanoj na istraživanju, sprovedenom u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije 2011, u Srbiji ima oko 97.000 interno raseljenih lica koji još uvek imaju potrebe koje proizilaze iz raseljeništva, uključujući i 18.000 interno raseljenih Roma.
Sprovoditi antidiskriminatorsko zakonodavstvo
"UNHCR je do sada mnogo puta naglašavao naročito težak položaj interno raseljenih Roma, koji su najranjivija grupa u okviru kategorije interno raseljenih lica. U skladu sa tim, UNHCR je Vladi Srbije ponudio pomoć u pronalaženju sveobuhvatnih trajnih rešenja za najranjivije pripadnike kategorije interno raseljenih lica, uključujući i pronalaženje rešenja za specifične potrebe interno raseljenih Roma. UNHCR je zabrinut zbog reakcije jednog dela lokalne zajednice i njihovih predstavnika u mestu Sirča i želeo bi da naglasi da je Srbija usvojila odgovarajuće antidiskriminaciono zakonodavstvo koje bi svi nadležni organi morali da sprovode. Istovremeno, UNHCR bi želeo da izrazi zadovoljstvo zbog veoma brze reakcije poverenice za ravnopravnost koja je osudila ovaj slučaj diskriminacije. UNHCR, takođe, očekuje ulaganje dodatnih napora od strane svih nadležnih organa u razjašnjavanju i informisanju kako lokalne zajednice u Sirči, tako i šire javnosti, u pogledu prava interno raseljenih Roma da, kao i drugi državljani Republike Srbije, slobodno biraju mesto svog prebivališta.UNHCR će nastaviti da radi sa svojim partnerima i pomaže Vladi Republike Srbije u pronalaženju trajnih rešenja za interno raseljena lica uključujući i interno raseljene Rome", ističe se u odgovoru UNHCR na naša pitanja.
Nastupilo je u Sirči, kažu meštani, zatišje, predah, nema "preventivnih", niti bilo kakvih okupljanja, a poslednje što su beogradski mediji objavili o ovom slučaju bile su priče seljaka koji se boje navodno visokih cena za imanja koje, navodno, nude organizacije koje ih otkupljuju za potrebe raseljenih lica. Svesni da je reč o rasizmu, čak i ne pokušavaju da ga sakriju, naglašavajući da, inače, "dobro žive sa Romima", pominjući, uglavnom, one koji stanuju daleko od Sirče.
